1 |
pȃfuzv. – 1. paf, 2. iznenađen • Pȃf, strĩla je vudrȉla h drȋvo, sȉ smo se skamenȉli. Sȉ smo ostȁli pȃf.
|
2 |
pȃfšok, zabezeknuti se i ostati bez zraka (ostati paf)
|
3 |
pȃfiznenađen,zbunjen,ošamućen,povik kojim se imitira iznenađenost
|
<< orthodox | pȃjcek >> |