uzv. – izriče čuđenje, e • Ȅ, da si znȁ!

uzv. – pozdrav, dozivanje, hej

pril. – na iskap, nadušak → nadušãk • Tõ mȏraš spȉt na ȅks.

nesvrš. [prez. jd. 1. ȅksam, mn. 3. ȅksaju/ȅksadu, prid. rad. jd. m. ȅksa] – ispiti do dna, naiskap, nadušak → ȅks • Prȅveč ȅksaju, bȕju se nȁpili.

pril. – 1. koji je poseban; izniman, 2. napose, osobito, posebno, neobično, iznimno • Pȁžulj kȕham ȅkstra, a ȕnda ga dȅnem v zẽlje.

m. [jd. G ȅkstravȕršta, mn. G ȅkstravȕrštof] – suha mesna prerađevina, „posebna“ kobasica • H štacūnȕ si kũpimo fĩni ȅkstravȕršt.

prid. [ž. elȅtrična] – koji se odnosi na elektriku i elektricitet, električni • Kūpȉli smo elȅtrični špȍrot.

m. [jd. G elȅtričara, mn. G elȅtričarof] – onaj koji se bavi postavljanjem i održavanjem električnih instalacija, električar • Dȍšlo je pȇt elȅtričarof kaj su poprȁvili elȅtriku.

ž. [jd. G ȅletrike] – elektrika, električna struja • Danȁs nĩ elȅtrike, nȉkaj dȉlaju na cȉsti.

vez. – i obično, još i to, usto • Ȅm su ga stũkli, ȅm su mu zȇli pȉneze.