C

 

 

NA VRH

posebna izvedba kontaktne leće gdje je gornji rub leće tanji, a donji je deblji pa time i teži. Koristi se radi osiguranja zadane osi cilindra ili radi korekcije vertikalne heteroforije.

C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z

Bolesnička osiguranja

Bazidija

BABAROGA

buljoglaž televizor (2010.)

   

aba, ž. – stara ženska

abica, ž. – primalja (Puno babic, kilav otrok.)

rižan čovek ki ima babuj namesto srca.

ačvarija, ž. – bačvarska radionica (Rasul mi se čabar, moran ga odnest va bačvariju.)

aguj, m. – prtljag (Baguj šal, baguj prišal./neobavljen posao)

ajli decu stareju od osavnajst let. (voli mlađe momke)

ajs, m. – glazbeni instrument

ajta, ž. – ugljenarska kolibica (Va bajte su storili posteji za spat.)

akalar, m. – riba sjevernih mora (Na Viliju Božju kuhali smo bakalar na gulaš.)

akul, m. – žohar (Va kuće nikad nismo imeli bakuli, ma je bilo šenac.)

alini, m. – sačma (Kakovu patronu ima v rite, smiron spušća balini!)

alinjerada, ž. – opatijska pokladna povorka vozila na balinjere

alzamirat, gl. (Milkica zgleda kot da ima balzamirani obrazi.) – preparirati

an, m. – dostojanstvenik u vlasti (Ban Jelačić bil je i na Učke.)

anda, ž. – strana (Rožic na se bandi.)

anjgar, m. – kameni stupić (Pred kućun njin je mići banjgar, po ten ćeš ju poznat.)

arba, m. – stric, ujak, tetak, naziv za svaku stariju osobu

aretica, ž. – kapica (Viš da j’ baretica otroku premića.)

arufa, ž. – svađa ili tučnjava (Danas barufa, jutra barufa i tako celo živjenje.)

atuda, ž. – tucanik (Zogar je batudu po ceste rastresal.)

eči, m. mn. – novac

edačina, stavil klobuk pak misli da j’ gospodin.

ejica, ž. – deka, ponjava od bijele domaće ovčje vune

eka, ž. – poziv za kozu (Na, beka, na! / pozivanje koze)

elica, ž. – bijelo vino, vrsta smokve, vrsta trešnje

elica nutar, pamet van.

elnjak, m. – bjelanjak (Stuči belnjaki s cukaron.)

ersa, ž. – bolest vina (Vino nan ćapala bersa.)

ićerin na bićerin i ni te.

ison(i), m. – dugi ženski uvojci, kovrče koje padaju na ramena i pleća (Maja je imela najlepši bisoni.)

it, gl. svrš. – biti (Ja ću bit dobar samo me ne drcajte!)

ižnona, ž. prabaka (Naša je bižnona vavek kantala.)

jutavo, prid. – bezukusno (Ova maneštra ti j’ nekako bjutava.)

latan, blatna, prid. – prljav, prljava (Majko moja, ov otrok je smiron blatan.)

odjata, pridj. – bodljikava (Na granicu su stavili bodjatu žicu.)

odul, m. – stanovnik otoka, otočanin (Krk…)

ogatija, ž. – bogatstvo

ogatun, m. – bogataš (tajkun) (Bil je bogatun a škrtav kot sam vrag.)

oh, uzv. – pozdrav (Boh, kumo, gre ča gre?)

oje mrtav pijan leh samo mrtav.

ojihav, pridj. – boležljiv (Bojihava, bojihava, a va devedesetu gre.)

oksal, boksal i… bome zboksal pravicu.

ol grabi, ne gladi.

onkuloviću su usta za rit takana.

opki, m. – brabonjci (Pobirali smo suhi bopki i š njimi se na špekuji igrali.)

otra, ž. – krsna kuma (Doma budi aš će prit tvoja a ne moja botra.)

rageše, ž. mn.- hlače (Brageše se po rite kroje.)

rekuja, ž. – brekinja (Va Jurakoven dolce je rasla najlepja brekuja.)

renta, brentača, ž. – drvena posuda za nošenje vode ili grožđa (Donesi brentu vodi dokle jas parićan brentaču za grozje.)

renza, ž. – kočnica

rest, m. – brijest (Pod breston su sedeli i povedali.)

reza, ž. – breza (Breza je ozelenela, ni već zimi.)

riga, ž. – briga, mar (Baš me briga za te bedastoće.)

rinje, ž. – plod smreke (Naberi malo brinje za va rakiju.)

roka, ž. – vrč (Napuni ov vrč z vodun, a ov z vinon.)

ukin, m. – cigarnik (Ov bukin mi već ne vaja.)

unbon, m. – bombon (Mići je i sladak ov bunbon.)

ačvu moreš dežmetit, ma čoveka ne.

i boje storil da na kadinu obesi zajik leh uru.

oje promišjeno, leh namišjeno.

oje bit nečigov leh ničigov.

oje otročan, nego poročan.

oje ti j’ zajik pregrist leh reć ča ni.

edasten samo pametni šekaju.

oje se ugnut leh prignut.

oje verovat leh saku provat. vers – stih verugi – lanac

rižan čovek kemu j’ žena žonta.

Body – u okvirima elektroničke pošte, dio pisma koji sadrži najviše tekstualnog sadržaja, dio između zaglavlja i potpisa ili središnji dio HTML dokumenta.

Vrh stranice

B (be) je 2. slovo hrvatske abecede. Označava zvučni bilabijalni plozivni suglasnik. Znači i: u glazbi za pola tona snižen ton h u fizici oznaku za vektor magnetskog polja u kemiji znak za bor međunar [..]

B međunarodna registracijska oznaka za cestovna vozila, koju od 1910. godine koristi Belgija. Oznaka se upotrebljava u cestovnom prometu i mora biti nalijepljena na cestovnom vozilu prilikom ulaska u [..]

Hemijski znak za nemetal bor.

baka, majčina majka

bi (bih)

Barai / Harai

 

Barai / Harai

Barai / Harai